Zdravlje i prehrana

Koliko su nam minerali potrebni u prehrani?

Od mineralnih tvari potrebnih ljudskom organizmu razlikujemoelektrolite, makrominerale i mikrominerale ili elemente u tragu. Minerali su anorganske tvari. Prirodno se nalaze u tlu i u vodi, a otuda dospiju u biljni organizam. Mnogi minerali su esencijalne tvari, dakle pripadaju tvarima koje ljudski (i životinjski) organizam mora unijeti hranom ili pićem izvana. Uneseni hranom i pićem stižu u ljudski organizam u mnogo većoj količini nego vitamini. Kod odrasle osobe minerali čine čak oko 4 % tjelesne mase. Najviše ih ima u kostima.

Među makrominerale (grč. makros = velik) spadaju elektroliti: kalcij, magnezij, fosfor i sumpor. Među mikrominerale (grč. mikros = malen) ubrajamo one koji se nalaze u vrlo maloj količini u našem tijelu. To su željezo (Fe), cink (Zn), jod (J), bakar (Cu), mangan (Mn), fluor (F), krom (Cr), selen (Se), molibden (Mo), arsen (As), nikal (Ni), litij (Li), vanadij (Va), silicij (Si) i bor (B).

Zeleno povrće je jedan od najvažnijih izvora minerala u prehrani.

Mineralne tvari su u formi soli organskih i anorganski kiselina ili kompleksnih organskih kombinacija (klorofil, lecitin, itd.) u mnogim slučajevima otopljene u staničnom soku. Povrće je mnogo bogatije u mineralnim tvarima nego voće. Sadržaj mineralnih tvari je izmedju 0.60 i 1.80%. Više od 60 % su elementi K, Na, Ca, Mg, Fe, Mn, Al, P. Cl, S. Povrće koje je posebno bogato mineralnim tvarima je: špinat, mrkva, kupus i rajčica, dok u voće bogato mineralnim tvarima spadaju jagode, trešnje, višnje, breskve. Posebno je važno prisustvo kalija i fosfora, koji je uglavnom prisutan u povrću. Povrće obično sadrži više kalcija nego voće: zeleni grašak, kupus, luk sadrže više od 0.1 % kalcija. Odnos Ca/P je esencijalan za fiksaciju kalcija u ljudskom tijelu i ova vrijednost je normalna 0.7 za omladinu i 1 za djecu. Određeno voće je važno za odnos Ca/P a to su: kruška, limun, naranče kao i divlje jagodičasto voće.

Iako je sadržaj Fe u ljudskom tijelu vrlo nizak ima važnu ulogu kao konstituent hemoglobina. Glavni izvori željeza su jabuka i španat. Soli iz voća učestvuju u baznim reakcijama koje omogućavaju kiselinsko-baznu ravnotežu u ljudskom tijelu.

Potrebe u mineralima. 

Minerali su esencijalni makroelementi (prisutni u organizmu u koncentraciji većoj od 0,005%): natrij, kalij, kalcij, fosfor, magnezij, klor i sumpor. Minerali imaju različite uloge u organizmu: čine neophodne strukturne komponente (Ca, P, Mg), učestvuju u različitim enzimskim sistemima (Ca, P, Mg), učestvuju u ravnoteži tečnosti (Na, K), u celularnoj funkciji (Ca, Na, K) i neurotransmisiji (Ca, Mg, K).

MineraliZnakovi pomanjkanjaVoće i povrće u kojima se nalaze
KalcijSlaba kosa, kosti, zubi i
nokti, nesanica
Tamno zeleno
povrće,
suho voće
BakarGubitak boje kose, tanka kožaZeleno povrće
JodProblemi sa tiroidnom žlijezdom,
suha i naborana koža
Luk
ŽeljezoBljedilo, bezsjajna koža i nokti,
slaba vitalnost, ispucana kosa,
iziritirana koža
Lisnato povrće,
peršun
MagnezijProblemi sa kožom, slaba
vitalnost, slabi mišići, slabi
metabolizam kalcija i vitamina
C, razdražljivost
Suho voće, orasi,
lisnato povrće, jabuke,
celer, limun, smokve
FosforPropadanje kostiju, slabi mišići,
umor
Mahunarke, zeleno
povrće, orasi
KalijSlabost u mišićima, slaba
probava, suha koža, dermatitis
Banane, suho voće
SelenPreuranjeno starenje, gubitak
elestičnosti kože, prhut
Mahunarke, češnjak,
paradajz, luk
SilicijMlitavost, slabi nokti, slaba kosaZeleno povrće
SumporLomljiva i bez sjaja kosa,
slabi nokti
Kupus, jabuke,
mahunarke, luk
CinkNeelastična koža, bijele
mrlje na noktima, gubitak kose, bore
Zeleno povrće

Deficit nastupa u patološkim stanjima (proljevi, povraćanje, jako znojenje). Esencijalni mikroelementi (u organizmu zastupljeni u koncentraciji manjoj od 0,005%) tjelesne težine su: željezo, jod, bakar, mangan, cink, kobalt, molibden, selen, hrom, kositar, vanadij, fluor, silicij i nikal.

Oligoelementi u organizmu imaju brojne uloge: strukturne (fluor), regulatorne u funkciji hormona (Zn, Mg, Cr), kao sastavni dio enzima i u mnogim metaboličkim procesima (Fe, Zn, Cu, Mn, Mo, Se). Deficiti u oligoelementima nisu uobičajeni (izuzetak je parenteralna ishrana ili hronična dijaliza) i mogu se odnositi samo na željezo i jod. Deficit minerala nastaje: usljed niskokalorične ishrane, slabog unosa, povećanih potreba i slabe iskoristljivost (vlakna, fitati, oksalati, tanini u ishrani)

OCIJENITE OVAJ ČLANAK:
Sending
User Review
5 (3 votes)
Midhat Jašić

Midhat Jašić

Prof.dr.sc. Midhat Jašić je redovni profesor na Tehnološkom fakultetu u Tuzli gdje radi kao Šef Katedre za prehrambenu tehnologiju. Renomirani je promotor ispravne prehrane i kulture prehrane.