Vitamin D se prirodno proizvodi u koži kada je izložena sunčevoj svjetlosti, ali može se dobiti i iz hrane i dodataka. Nedostatak vitamina D može dovesti do mnogih bolesti, uključujući karcinome i oštećenje očiju. Vitamin D ima antineoplastična svojstva i sprečava makularnu degeneraciju povezanu sa starenjem (AMD), glaukom, sindrom suhog oka i kataraktu. Pomaže u sprječavanju rasta novih krvnih sudova od malignih tumora. Važno je održavati optimalne nivoe vitamina D kroz ishranu i izlaganje suncu, uz konsultaciju sa ljekarom o pravoj dozi.
Uvod uloga i proces nastajanja Vitamina D
Kada je vaša koža izložena sunčevoj svjetlosti, UV zračenje pomaže ćelijama da pretvore molekul koji se zove 7-dehidroholesterol u vitamin D. Za neke ljude, uzimanje 10 do 30 minuta sunčeve svjetlosti na licu i rukama nekoliko puta nedeljno može omogućiti njihovom tijelu da proizvede dovoljno vitamina. Ali za ljude koji žive u hladnijoj klimi, to može biti teško postići u zimskom periodu. A za druge, posebno one sa tamnijom kožom, sunčeva svjetlost sama po sebi ne može proizvesti zdrave nivoe. Vitamin D se prirodno nalazi u nekim namirnicama, prvenstveno masnim ribama poput lososa i sardina, žumanca, gljiva i jetre. Takođe se dodaje nekim obogaćenim namirnicama, uključujući mlijeko i žitarice. Za mnoge ljude, uzimanje suplemenata može biti najbolji način da dobiju vitamin D koji im je potreban. Ako Vam ljekar kaže da je nivo vitamina D nizak, razgovarajte sa njima o pravoj dozi za vas. Ovo je važno, jer je moguće dobiti previše vitamina D ako uzimate suplemente.
Istraživanje Američke optometrijske asocijacije pokazuje koliko je vitamin D ključan za naše oči, kosti i srce. Nedostatak može dovesti do mnogih vrsta karcinoma, kao i promjena na oku. Kada razmišljamo o hranljivim materijama za zdravlje oka, često pomislimo na beta-karoten međutim Vitamin D je nevjerovatno bitan za zdravlje očiju i jak vid.
Uprkos potcenjenoj reputaciji, vitamin D može biti jedan od najkorisnijih hranljivih sastojaka za sprječavanje makularne degeneracije povezane sa starenjem (AMD) ali prednosti Vitamina D se očituju u mnogim drugim benefitima za zdravlje oka. Srećom, postoji mnogo različitih izvora iz kojih možemo da ga dobijemo kako bismo održali optimalno zdravlje očiju.
Šta je vitamin D?
Vitamini su hemijska jedinjenja koja omogućavaju našem tijelu da raste i bori se protiv bolesti. Oni osiguravaju da je naš imuni sistem dovoljno jak da nas održi zdravim. Oni takođe omogućavaju zdrav rast ćelija u celom tijelu. Svaki vitamin ima različitu ulogu i funkciju u organizmu. Vitamin D je jedinstven po tome što kada ga tijelo primi, pretvara se u hormon. Ovaj hormon se ponekad naziva kalcitriol. Vitamin D/kalcitriol omogućava našem tijelu da apsorbuje druge hranljive materije iz naše ishrane. Konkretno, kalcijum i fosfor zavise od vitamina D koji se apsorbuje u krvotok. Možete jesti hranu bogatu kalcijumom i fosforom, ali bez vitamina D tijelo ne može da ih koristi. Pošto tijelo ne proizvodi vitamin D samostalno, naša obaveza je da obezbjedimo dovoljno Vitamina D kroz ishranu i izlaganje suncu.
Kako Vitamin D pozitivno utiče na vid?
Vitamin D je neophodan za zaštitu očiju od bolesti. Poznato je da sprečava AMD, glaukom, sindrom suhog oka i kataraktu. Takođe omogućava da se oči izliječe od povreda. Studije su pokazale da ima antineoplastična svojstva; U suštini, bori se protiv raka. Vitamin D je angiogen, što znači da pomaže u sprječavanju rasta novih krvnih sudova od malignih tumora. Brojne su prednosti vitamina D za zdravlje vida.
U oku, vitamin D ima bitnu ulogu u borbi protiv degeneracije tkiva. Kako starimo, a posebno ako smo skloni tome, AMD (Age-Related macular degeneration) uzrokuje da se makula degeneriše. Pošto makula pomaže mrežnjači da fokusira naše centralno vidno polje, oštećenje na makuli ozbiljno utiče na naš vid. AMD dovodi do sporog uništavanja vašeg centralnog vida. Degeneracija tkiva makule takođe može izazvati upalu i iritaciju očiju. Vitamin D ublažava upalu i pomaže makuli da se regeneriše. Iako šteta koju je napravio AMD ne može potpuno zacijeliti, može se usporiti progresija bolesti i očuvati funkcija makule duže vremena pa smatramo da je Vitamin D je od suštinskog značaja za prevenciju i lečenje AMD-a.
U ovom narativnom pregledu rezimiramo nedavne nalaze o vitaminu D i njegovom odnosu prema različitim očnim patologijama i terapijskom potencijalu za neke od njih, kao i ispitujemo osnovne naučne studije koje pokazuju da je vitamin D biološki relevantan u oku.1[i]
Vitamin D se dobija iz dva izvora: ishrane (masna riba, obogaćena hrana, suplementacija sa vitaminom D) i lokalne proizvodnje u koži)[ii]. Izloženost ultraljubičastom B zračenju (UVB 290–315nm) generira vitamin D iz 7-dehidrokolesterola kroz niz termičkih i fotohemijskih reakcija u epidermi. Daljnje modifikacije za formiranje potpuno funkcionalnog 1,25-dihidroksivitamina D3 (1,25D3) klasično se javljaju u bubrezima, posredovane 1-alfa-hidroksilazom, CYP27B1; Međutim, sve je veći broj ekstrarenalnih tkiva koja su takođe u stanju da aktiviraju vitamin D.
24-hidroksilacija, katalizirana CYP24A1, regulira razinu metabolita vitamina D katabolizmom i 25D3 i 1,25D3, što dovodi do izlučivanja 24-hidroksiliranih proizvoda [iii]Aktivni vitamin D veže se za svoj nuklearni hormonski receptor, VDR, koji heterodimerizira s retinoičnim X receptorom, i veže se za pozitivne i negativne elemente odgovora na vitamin D (VDRE) u ciljnim genima. [iv]
Vitamin D u promjenama na oku
Miopija
Razvoj miopije je multifaktorijalan, sa kombinacijom genetskih i ekoloških faktora koji igraju ulogu u povećanoj aksijalnoj elongaciji. Epidemiološke studije su pokazale da vrijeme provedeno na otvorenom štiti od razvoja miopije [i] Zbog toga se ispituju status vitamina D i genetske varijacije u odnosu na kratkovidost kako bi se utvrdilo da li vitamin D igra ulogu. U maloj višestrukoj regresionoj studiji, ispitanici sa miopijom (<-0,75 dioptera) imali su niži nivo seruma 25D3 u poređenju sa nemiopijama nakon prilagođavanja unosa hrane. Iako su ovi rezultati sugerisali da bi status vitamina D mogao biti povezan sa rizikom od kratkovidosti, bila je potrebna veća studija da bi se to potvrdilo.[ii]
Guggenheim et al. proveli su veliku studiju koristeći prospektivne podatke iz Avon Longitudinal Study of Parents and Children (ALSPAC) kako bi utvrdili da li je zaštitni učinak vremena provedenog na otvorenom na kratkovidost posredovan vitaminom D. Otkrili su, kao što su drugi izvestili, da je vreme provedeno na otvorenom povezano sa povećanim nivoom 25D3 i smanjenom učestalošću kratkovidosti.[iii]
Starosna makularna degeneracija
Zbog svoje zaštitne uloge tokom upale, oksidativnog stresa, fibroze i angiogeneze, vitamin D je proučavan u odnosu na starosnu makularnu degeneraciju (AMD). Iako se klasično ne smatra upalnom bolešću, sada je poznato da upalni događaji, kao što su aktivacija komplementa, regrutovanje imunih ćelija i oslobađanje proinflamatornih citokina, igraju ulogu u razvoju AMD-a[iv]
Stoga, Parekh et al. su prvo pretpostavili da vitamin D može biti zaštita od progresije AMD-a (Parekh et al., 2007). U analizi u kojoj je učestvovalo 7752 osobe iz trećeg Nacionalnog istraživanja o zdravlju i ishrani (1988–1994), ispitanici u najvišem kvintilu nivoa seruma 25D3 imali su smanjenu prevalenciju ranog AMD-a i drusena u odnosu na one u najnižem kvintilu.[v]
Dijabetična retinopatija
Sposobnost vitamina D da inhibira neovaskularizaciju takođe je navela istraživače da ispitaju uključenost hormona u razvoj dijabetičke retinopatije (DR). U epidemiološkoj studiji, Aksoy et al. Utvrđeno je da su serumske koncentracije vitamina D (25D3) obrnuto povezane sa težinom retinopatije kod dijabetičara, sa najnižim koncentracijama hormona merenim kod pacijenata sa proliferativnim DR. Pacijenti bez povezane retinopatije imali su najveću koncentraciju vitamina D u serumu.[vi]
Pacijenti bez povezane retinopatije imali su najveću koncentraciju vitamina D u serumu. Slična studija klasifikovala je pacijente u dijabetičke grupe na osnovu težine bolesti i takođe otkrila da su pacijenti sa proliferativnim DR imali najniži srednji nivo 25D3 (21,1 ng/mL)Pored toga, nedostatak vitamina D povezan je sa povećanim rizikom od retinopatije u adolescentnoj populaciji sa dijabetesom tipa 1.[vii]
Uveitis
Uveitis je upalno stanje koje utiče na mrežnjaču i uveu. Upala može biti uzrokovana infektivnim agensom ili, u većini slučajeva, smatra se autoimunom prirodom, vođena T limfocitima specifičnim za retinalni antigen. Zbog svoje sposobnosti da priguši upalu, utiče na odgovor T ćelija i njegove poznate sposobnosti da ima supresivne akcije u autoimunim uslovima, vitamin D je dobar kandidat za ispitivanje u kontekstu ove bolesti opasne po vid.[viii] Najčešći oblik uveitisa, akutni prednji uveitis (AAU), snažno je povezan sa ljudskim leukocitnim antigenom (HLA)-B27 genom[ix]. Studije su pokazale da RS703842 A>G polimorfizam rezultira nižim nivoima cirkulirajućeg 25D3. Stoga, Steinwender et al. (2013) sugerirali su da bi ove HLA-B27 pozitivne osobe mogle imati još veće oštećenje imunološke funkcije kada je poremećen metabolizam vitamina D.[x]
Glaukom
Glaukom je grupa očnih stanja koja oštećuju optički nerv. Optički nerv šalje vizuelne informacije iz oka u mozak i od vitalnog je značaja za dobar vid. Oštećenje optičkog nerva često je povezano sa visokim pritiskom u oku. Glaukom se može javiti čak i pri normalnom očnom pritisku.
Retrospektivna studija obuhvatila je ispitanike koji su bili podvrgnuti zdravstvenom pregledu u Centru za skrining zdravlja u bolnici Kangbuk Samsung od avgusta 2012. do jula 2013. godine. Sve fotografije fundusa pregledali su oftalmolozi Ispitanici su podjeljeni u pet grupa prema serumu 25-hidroksivitamina D (25(OH)D). Niži nivo 25(OH)D bio je značajno povezan sa povećanim rizikom od glaukoma kod žena u poređenju sa višim nivoom od 25(OH)D. Potrebna je dalja procjena kako bi se istražio odnos između glaukoma i vitamina D.[xi]
Zaključak
Vitamin D je multifunkcionalni hormon, koji ne samo da utiče na homeostazu kalcijuma, već igra ulogu u regulaciji imunog sistema, kao i rastu i preživljavanju ćelija. Mnoga tkiva u oku su u stanju da aktiviraju i reaguju na vitamin D, što sugeriše da je vitamin D biološki relevantan molekul za proučavanje u cijelom oku.
Epidemiološke studije pokazuju da nivo vitamina D i genetske varijacije utiču na razvoj širokog spektra patologija, kao što su miopija, starosna makularna degeneracija, dijabetička retinopatija i uveitis. Pored toga, na ćelijskom nivou, vitamin D je u stanju da smanji upalne medijatore, poboljša funkciju barijere i izazove ćelijsku smrt kancerogenih ćelija. Ove studije sugerišu da vitamin D igra zaštitnu ulogu u zdravlju oka. Stoga će biti uzbudljivo pratiti dalji rad, ispitujući prednosti vitamina D terapeutski u oku.[xii]
Članak donosimo u saradnji sa farmaceutskom kućom:
Literatura:
[i] French AN, Ashby RS, Morgan IG, Rose KA. Time outdoors and the prevention of myopia. Exp. Eye Res. 2013;114:58–68
[ii] Mutti DO, Marks AR. Blood levels of vitamin D in teens and young adults with myopia. Optom. Vis. Sci. 2011;88:377–382
[iii] Guggenheim JA, Williams C, Northstone K, Howe LD, Tilling K, St Pourcain B, McMahon G, Lawlor DA. Does vitamin d mediate the protective effects of time outdoors on myopia? Findings from a prospective birth cohort. Invest. Ophthalmol. Vis. Sci. 2014
[iv] Coleman HR, Chan C-C, Ferris FL, 3rd, Chew EY. Age-related macular degeneration. Lancet. 2008;372:1835–1845
[v] Parekh N, Chappell RJ, Millen AE, Albert DM, Mares JA. Association between vitamin D and age-related macular degeneration in the Third National Health and Nutrition Examination Survey, 1988 through 1994. Arch. Ophthalmol. 2007;125:661–669
[vi] Aksoy H, Akçay F, Kurtul N, Baykal O, Avci B. Serum 1,25 dihydroxy vitamin D (1,25(OH)2D3), 25 hydroxy vitamin D (25(OH)D) and parathormone levels in diabetic retinopathy. Clin. Biochem. 2000;33:47–51
[vii] Payne JF, Ray R, Watson DG, Delille C, Rimler E, Cleveland J, Lynn MJ, Tangpricha V, Srivastava SK. Vitamin D insufficiency in diabetic retinopathy. Endocr. Pract. 2012;18:185–193
[viii] Caspi RR. A look at autoimmunity and inflammation in the eye. J. Clin. Invest. 2010;120:3073–3083
[ix] Chang JH, McCluskey PJ, Wakefield D. Acute anterior uveitis and HLA-B27. Surv. Ophthalmol. 2005
[x] Steinwender G, Lindner E, Weger M, Plainer S, Renner W, Ardjomand N, El-Shabrawi Y. Association between polymorphism of the vitamin D metabolism gene CYP27B1 and HLA-B27-associated uveitis. Is a state of relative immunodeficiency pathogenic in HLA B27-positive uveitis? PloS One. 2013;8
[xi] Korean J Ophthalmol, 2016 Dec;30(6):426-43 The Relationship between Vitamin D and Glaucoma: A Kangbuk Samsung Health Study
[xii] Rose Y.Reins et.al Vitamin D: Implications for Ocular Disease and Therapeutic Potential The Ocular SurfaceInstitute, University of Houston College of Optometry 2015
[i] Reins RY, McDermott AM. Vitamin D: Implications for ocular disease and therapeutic potential. Exp Eye Res. 2015 May;134:101-10. doi: 10.1016/j.exer.2015.02.019. Epub 2015 Feb 25. PMID: 25724179; PMCID: PMC4426046.
[ii] Kamen DL, Tangpricha V. Vitamin D and molecular actions on the immune system: modulation of innate and autoimmunity. J. Mol. Med. 2010;88:441–450
[iii] Jones G, Prosser DE, Kaufmann M. Cytochrome P450-mediated metabolism of vitamin D. J. Lipid Res. 2014;55:13–31
[iv] Kim S, Shevde NK, Pike JW. 1,25-Dihydroxyvitamin D3 stimulates cyclic vitamin D receptor/retinoid X receptor DNA-binding, co-activator recruitment, and histone acetylation in intact osteoblasts. J. Bone Miner. Res. 2005;20:305–317
